Blog do mog

Ovaj blog pišem pod (ne)čistom svesti i (ne)zdravom pameti, pod uticajem PMS-a i sutra ujutru neću priznati postojanje niti autorstvo istoga.

1.      1. Traži se jedan dobro plaćen posao da ne moram dušu da ostavljam radeći dva i pri tome ne zarađujući dovoljno za kiriji i život, da ne moram kasicu (cimerkinu) razbijati da sakupim za gradski, da ne moram da pravim sendviče od tri dana starog hleba.

2.      2. Ako ne može to, onda tražim nekog mecenu koji će u meni prepoznati (dobro) skriveni talenat i biti voljan da uloži u intelektualni razvoj jedne prosečne ali dobrodušne devojke, a za uzvrat neće tražiti nikakve seksualne usluge, jer od toga sa mnom baš i nema neke vajde...

3.      3. E ako ni to ne može, tražim nekoga ko će me oboriti s nogu, oduzeti mi dah i ko će promeniti moj život da ne moram više da budem samo hard-working, sacrificing,  independet riba...

4.      4. Ako ni to ne može, onda neka makar ima istu opštinu prebivališta kao i ja, za promenu.

5.      5. Ako ništa sa mog spiska ne može da se nađe, onda tražim da se neko posvađa sa mnom (iako imam živce kao đonove, moguće je naljutiti me) i onda u znak izvinjenja na vratima mi ostavi moju omiljenu pizzu, 7days sa ukusom šampanjca i belu Lion čokoladicu.

Recite mi, zar previše traži žena u PMS-u?

P.S. Sutra, čak ni pod pretnjom smrću, neću priznati da ovaj pokušaj izliva emocija pripada meni ili da ima ikakve veze sa mnom.