TUMAČENJA PO FEJSBUKU

TUMAČENJA PO FEJSBUKU

Sve se nešto pravimo da nismo deo te fejsbukmanije, a zapravo smo zavisni čak i kada ga umereno i  pametno koristimo. Evo nekoliko primera tumačenja života po Fejsbuku.

1.       Sve počinje sa dodavanjem samo onih koje znamo, sa kojima smo pričali, a završava sa dodavanjem svih redom. Najgori primer ovoga je kada smo prijatelji sa nekim koga ne volimo, prema kojem u stvarnom životu gajimo sve vrste negativnih osećanja a u virtuelnom svetu se lajkujemo. Čemu to?

2.       Statusi su tek posebna priča. Počevši od onih koji retko postavljaju statuse praveći se da nisu spali na to da vreme provode na ovoj društvenoj mreži, do onih koji svoj status menjaju svakih pola sata, da bi svi zainteresovani mogli da vide da je aktivan i da počnu priču sa njim. Ili treća, moja omiljena grupa, oni čije se raspoloženje i  sve stvari koje se dešavaju u životu ogledaju u patetičnim rečenicama, i deljenju inofrmacija da supa za ručak bila vrela i da je zbog toga neko tužan. Emocije bi trebalo da budu pokazane u društvu prijatelja, ali ne virtuelnih.

3.       Tumačenje po fejsbuku kaže da svaki link koji postavite ima direktne veze sa vašim trenutnm životnim stanjem. Što bi značili da su sve one koje postave link „lepe a same“ , kako da ne. Reći ću vam šokantnu istinu, 3 odsto pusti vaše linkove da ih presluša, ostali samo pogledaju kom muzičkom pravcu pripadate i ode, ako i toliko uradi. Ponekad, kod onih koji zaista vode računa o tome šta postavljaju pesma i nosi određeno značenje, a ponekad je jednostavno nešto dobro što smo čuli na radiju. Tako da moj link „My baby left me“ ne daje nikom za pravo da počne sa mnom chat jer misli da me je momak ostavio.

4.       E kad smo već kod toga, tumačenja po fejsbuku vezana za muško-ženske odnose su najosetljivija kategorija. Šta je prvo što uradite kada nekoga dodate? Proverite mu status veze. I šta kada otkrijete da mu ništa ne piše, ni da ni ne. Tu opciju bi trebalo zabraniti. Nema veze što vam ta druga osoba nije uopšte odgovorila na 123 poruke, ako joj ništa ne piše na statusu veze to je dovoljno da nastavite da ga smarate, dok se status veze ne promeni.  Sigurno ne sa vama.

5.       Tumačenja po fejsbuku kažu da niste u vezi dok to ne obelodanite širokim masama internet zajednice. Znači dok nema in a relationship pa sve sa imenom i prezimenom, džaba vama godine zabavljanja. E sad, šta kažu tumačenja kad se ljubav završi? Sa prvom promenom statusa veze, iz mrtvih se vraćaju sve vaše kvazi drugarice da malo pronjuškaju kako je vaša „savršena“ veza mogla da pukne, tj javljaju se da likuju. A sa offline izleću svi neki mutni likovi sa lošim fazonima. Da bi to sprečili, svoje veze objavljujte samo prijateljima na cijem ramenu posle mozete da se isplacete.

6.       Manje više sve naše aktivnosti iz pravog života postale su direktno povezane sa virtuelnim svetom. Sasvim običan izlazak u grad mora putem statusa da se naznači kao neviđen provod, sve naše slike više nisu lude i opuštene nego namontirane jer je možda baš ova “ savršena za profilnu“ , linkovi koje postavljamo moraju biti usklađene sa muzikom koju potenicijalna žrtva sluša, pa čak kada za taj muzički pravac nikada nismo ni čuli. Mobilni su postali prevaziđena stvar, sada sa drugarima samo preko zida ili inboksa, a kada nas zanima šta neko radi lakše nam je da mu cunjamo po profilu nego da mu pošaljemo poruku.

Ovim tekstom ne postavljam sebe iznad svih ovih tumačenja života po fejsbuku, i ja sam deo zaluđene mase koja mora provesti određeni broj sati dnevno viseći online. Ali sa druge strane, ipak biram svoje prijatelje i pošaljem poruku svojim prijateljicama i nazovem ih. Mislim da se svi trebamo setiti pravih vrednosti i tumačenja života po našim sopstvenim pravilima, a ne po fejsbuku.

 

10/15,2011 Posted to Generalna

Comments (3)


Ja sam prase

Zašto? Zato što volim da jedem i ne biram mnogo. Baš kao prase. Bila sam jedna od one dobre dece što nije izbirljivo i jede sve što mu se stavi u tanjir. Dobro, ne baš sve... Otkad mi je zapala  kost u grlu i baba i mama me okretale naglavačke i istresale iz gaća, ne jedem ribu. A ni zečetinu ne jedem jer su mi zeke slatke, sve ostalo može.

Kako sam odrastala, ta moja strast nije se smanjivala. Čak i u pubertetu ja se nisam izgladnjivala, iako je to bilo u modi. Dva puta u životu sam držala dijetu. Prvi put sam posle striktne dijete stala na vagu i videla da imam 2 kile više. Drugi put je bilo na fakultetu, kada sam jela samo neki slatki kupus. A na putu od stana do fakulteta lično sam svaki dan prebrojavala 18 raznoraznih pekara, pečenjara i roštilja. Izdržala sam 4 ipo dana. I dalje sanjam da ću jednog dana da porastem velika i zgodna, iako samo mogu da počnem da se smanjujem i širim.

Moja drugarica kaže da je muškarcima najlakši put za osvojiti me, kupiti mi pljeskavicu i rebrasti čips. Da je otkrila i kakve priloge volim, davno bih ja bila okružena udvaračima. Srećom, na vreme je zaćutala.

Ja sam od onih što na pitanje „jesi li gladan“ odgovaraju sa „Nisam ali mogu da jedem“ jer ja fakat uvek mogu da jedem. A omiljeno doba za uživati u hrani je između ponoć i tri ujutru. Ni ljuštiti krompir i peći batake nije teško u to doba, jer što je obrok kasniji to je i slasniji.

Jedva čekam da budem trudna, onda ću za isti obrok moći da pojedem i pljeskvicu i picu, i da se zasladim nutelom. Da mi je privremeno to stanje pa da mogu da jedem a da ne rađam decu, već samo da izbegnem grižu savest. Srećom tu je PMS koji sve dozvoljava, čak i trošenje i tako siromašnog kućnog budžeta na milku sa karamelom. Nedelja dana blaženog prejedanja.

Kad smo već kod prejedanja, evo vam taj recept za kiflice koji toliko dugo čekate:

1 kavasac staviti u šolju tople vode, i malo zašećeriti

Posle pola sata u činiju ulupati jedno jaje, staviti 3,4 solje brašna, kašičicu soli i usuti kvasac.

Dodavati brašna dok ne postane srednje tvrda masa, ostaviti pola sata.

Nakon toga, testo razvući i iseci na veće pravugaonike, koje potom preseči dijagonalno na 2 trougla. Napuniti sadržajem po želji, uviti, premazati jednim ručno umućenim jajem, posuti susamom i peći dok se ne ispeče. 

Toliko... J

 

 

 

10/11,2011 Posted to Generalna

Comments (1)


4ever Yong

Imam 23 godine, izgledam kao da mi je 18. a zamalo da se udam, tj zamalo da se četiri puta udam do sada. I onda sam shvatila da mora postojati nešto vise od onog redosleda, škola, škola, faks, posao, udaja, deca, penzija, smrt.

Mnogi u mojim godinama misle da su već postigli ono što su “hteli” od života i spremni su da uplove u svoje “mirne luke”, misle da su sa svojih 20ak godina dobili i uzeli od života šta su mogli. Dok zapravo, mnogi od njih nisu ni okusili pravi ukus života, njegovu gorko-slatku aromu. Ja ne želim da upadnem u taj red, da hodam sa njima mirnom cestom života….

Ne smatram da sam Bogom dana da budem najbolja, najpametnija, najsnalažljivija, najpoznatija, ništa od toga što će me učiniti posebnom.

 

Ja jednostavno želim NEŠTO!                                                                               

Postoje stvari koje bi svaka osoba trebala učiniti pre nego što zaista odraste, uozbilji se i pođe putem odraslih…

Upoznati mnogo ljudi, čoveku se sudi po tome koliko prijatelja ima. Proputovati svet, biti pijan celu noć I ceo dan, nedelju dana. Gladovati, potrošiti poslednje pare na sitna zadovoljstva, grešiti jer se samo tako može razlikovati ispravno od pogrešnog. Ne vezivati se, zatvarati srce, oči i vrata životu. Voleti, ljubiti i izgubiti. Ludovati, sve probati jer je život kratak da ga provedemo sedeći pred kompjuterom i gubeći vreme u virtuelnom svet.

Želim, da dok god za to imam priliku dišem punim plućima, smejem se ničemu, preskačem ograde, kradem cveće iz tuđih bašti, da pevam na sred ulice, trčim za šeširom kada mi ga vetar odnese sa glave, da mi pertle vire iz starki, da idem masne kose u grad, da se ponašam detinjasto. Hoću da plešem po ulici, da dozvolim sebi sitne ludorije da bih se osetila živom.

 

Ne treba ništa od toga što vas čini srećnim da uskratite sebi, ne treba trčati da se upustite u nešto čemu još nije došlo vreme, nikada nemojte poželeti da odrastete pre vremena. Proživite svoju mladost jer drugu priliku nećete imati. I zapamtite, biti odrastao ne znači ubiti dete u sebi!!! 

10/05,2011 Posted to Generalna

Comments (2)


Prvenac :)

Ne počinjem da pišem blog zato smatram da sam neka prepametna, ili zato što je to možda sada u modi. Počinjem da ga pišem jer imam svašta da kažem o svemu, a  ponekad nema nikoga pored mene da me sasluša, ili što je češća situacija, neće niko da me sluša kad počnem da filozofiram.

 

Ovo je pravo rešenje za mene, ja ću da napišem šta mi je na pameti, a ko hoće taj će pročitati. Svi srećni i zadovoljni.

Neće na mojoj stranici biti tekstova sa skrivenim značenjem koje će moći da otkriju samo oni prepametni. Neću pisati blogove koji nemaju veze sa mozgom, i praviti se da je to baš tako trebalo, i da je to namenjeno onima koji takođe nemaju veze sa svojim mozgom a glume umnu elitu. Neću se frljati sa velikim rečima kojima niko ne zna značenje, a svi ih koriste i klimaju glavom kad ih pročitaju.

Moj stil pisanja ja volim da nazovem „Iz naroda i za narod“ da se lepo odmah zna šta je pisac hteo da kaže, bez uvijanja i glumljenja da sam nešto uzvišena  jer Bože moj, posedujem svoj BLOG.

Smatram da imam štada kažem, i to ću i reći. Od kritikovanja vlasti, filozofiranja o životu  pa do recepta za kiflice, svega će da bude ovde. Očekuje vas prava raznovrsnost, kao na pijaci. Pa kada propustite nedeljnu šetnju do tamo, svratite na moj blog da vidite šta je danas u ponudi. Možda i nađete koju pametnu.

Eto, toliko od mene, za sad. 

10/02,2011 Posted to Generalna

Comments (18)


Čestitamo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

10/02,2011 Posted to Generalna

Comments (0)